)
Народно позориште Приштина вечерас од 20.30 часова са комадом Бранислава Нушића ”Сумљиво лице” у режији Милана Нешковића гостује на сцени Петар Краљ.
„Сумљиво лице“, Бранислава Нушића, спада у класике домаће драме и доживело је огроман број извођења до сада. Шта је другачије овог пута? Пре свега одлучили смо се да назив комада благо модификујемо у „Сумљиво лице“, с обзиром да јунаци константно погрешно изговарају ту реч, наравно без свести да је говоре неисправно, као и многе друге речи. То је само један од знакова који нам показује да се ради о људима који се нису много бавили својим образовањем, иако се налазе на важним позицијама у локалној власти. Нушић их је већ све поставио јасно као корумпиране подлаце који су спремни на све како би испунили своје циљеве. Само што у овој представи то више нису чиновници из Обреновићеве власти, ово су наши савременици- још подлији, суровији и опакији. И даље им се смејемо, али тај смех на крају оставља и дозу горчине кад схватимо да се ништа није променило за 100 и више година. Можда смо тога свесни, можда не, али није с горег да се тога повремено присетимо. Можда се у наредних 100 година нешто промени, а можда само неко треба да угаси светло.
Народно позориште Приштина вечерас од 20.30 часова са комадом Бранислава Нушића ”Сумљиво лице” у режији Милана Нешковића гостује на сцени Петар Краљ.
„Сумљиво лице“, Бранислава Нушића, спада у класике домаће драме и доживело је огроман број извођења до сада. Шта је другачије овог пута? Пре свега одлучили смо се да назив комада благо модификујемо у „Сумљиво лице“, с обзиром да јунаци константно погрешно изговарају ту реч, наравно без свести да је говоре неисправно, као и многе друге речи. То је само један од знакова који нам показује да се ради о људима који се нису много бавили својим образовањем, иако се налазе на важним позицијама у локалној власти. Нушић их је већ све поставио јасно као корумпиране подлаце који су спремни на све како би испунили своје циљеве. Само што у овој представи то више нису чиновници из Обреновићеве власти, ово су наши савременици- још подлији, суровији и опакији. И даље им се смејемо, али тај смех на крају оставља и дозу горчине кад схватимо да се ништа није променило за 100 и више година. Можда смо тога свесни, можда не, али није с горег да се тога повремено присетимо. Можда се у наредних 100 година нешто промени, а можда само неко треба да угаси светло.